Beograd 05.12.2017.
Članovi Udruženja Gradjana “Vrlina” organizovali sakupljanje novčanih sredstava za kupovinu još jednog dvanaestokanalnog EKG aparata i kolica za EKG namenjenih Centru za neuroonkologiju K.C. Srbije.
Početkom decembra meseca članovi Udruženja građana „Vrlina“ su organizovali prikupljanje finansijskih sredstava za kupovinu još jednog EKG aparata namenjenih Klinici za neurohirurgiju KC Srbije a koji će se koristiti na odeljenju neuroonkologije.
Neuroonkologija već svojim imenom najavljuje „tešku temu” – operacije na mozgu za koje je kriv kancer koji se iz tela proširio na glavu.
Prof. dr Danica Grujičić, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju u Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za dnevni list Politika govori o izazovima ove institucije.
– Vrlo mi je važno da se čovek ne oseti kao osuđenik u bolnici, već da shvati da smo svi mi tu da bi njemu bilo dobro i da izađe zdrav. Načelnici, zahvaljujući donacijama, mogu mnogo toga da poprave. Nama su posle uspešnih operacija pacijenti ili njihova porodica dali kompjuter, cveće u saksiji, fontanu, neki su nam krečili, poklonili radijatore…
– Mnogi će možda uvrediti, ali smatram da naši lekari mogu da urade sve operacije zbog kojih se pacijenti često šalju u inostranstvo. Mnogo je jeftinije kupiti opremu i dati je ovdašnjim specijalistima. Uostalom, da smo pre sedam godina nabavili gama nož, on bi se do sada pet puta isplatio i ne bismo pacijente sa metastazom slali u Tursku kod dr Seldžuka Pekera, sjajnog stručnjaka, koji radi ono što i mi znamo.
– U poslednjih desetak godina promenila se priroda metastaskih tumora, pogotovo u mozgu. Nekada je najčešće tu bila metastaza karcinoma dojke. Da li zato što se sada češće radi skrining ili što se u ranijoj fazi otkriva tumor dojke, možda zbog vrlo efikasnih lekova kojima se on bolje leči, tek rak dojke je postao kao hronična bolest s kojom se živi.
Međutim, na drugoj strani drastično je porastao broj pacijenata koji imaju metastaze karcinoma debelog creva u mozgu, što je nekada bila prava retkost – podseća načelnica Neuroonkologije.
Karcinom pluća, ipak, i dalje je najčešći razlog metastatskih procesa u glavi, po čemu, nažalost, pratimo svet, a ovo što se događa s obolevanjem debelog creva možemo povezati jedino sa načinom ishrane i nezdravom hranom, tvrdi naša sagovornica.
– Ljudi duže žive, veća je verovatnoća da će maligna ćelija naći svoj put do mozga. Događa se da u plućima postoje vrlo male, čak i neprepoznate metastaze, a da se na mozgu pojave simptomatske metastaze koje stvaraju probleme. Kad je reč o malignim tumorima na mozgu, moje kolege i ja smo primetili da se oni sve češće javljaju među mladim ljudima. Nekada su najgori primeri viđani na pacijentima starijim od pedeset godina, sada obolevaju i tridesetogodišnjaci. Što je najgore, ni deca nisu pošteđena, što se ranije smatralo slučajnošću – ističe doktorka.
– Naši pacijenti ne mogu da čekaju. Maligni tumor mozga ne može da ostane tamo gde jeste ni dve nedelje, a ne tri meseca. Operišemo i pre i posle podne i nikome nije obračunat prekovremeni rad. Kada uđem u salu, moram biti spremna da ostanem ceo dan bez obzira na to što ima operacija koje su gotove za sat i onih koje potraju šest sati. Nema zakazanih sastanaka, ne sme biti žurbe. Mom pacijentu pripada sve moje vreme tog dana. Zašto? Najpre pacijenta uvodimo u anesteziju, priključujemo monitoring, stavljamo katetere, otvaramo mesto koje će biti operisano, za šta je potrebno sat i po vremena, i onda stojim tri-četiri sata i operišem pod mikroskopom. Prvo unutar tumora, jer bi njegovo izvlačenje povuklo i okolno tkivo, što se ne sme preduzimati – opisuje profesorka radni dan neurohirurga.
Boljke su sve komplikovanije. Srećom, tehnologija napreduje i daje nadu. Centru za neuroonkologiju je potrebno pomoći u radu donacijama tehnologije koja će im ubrzati vreme dijagnostifikovanja radi bržeg lečenja.
Udruženje građana “Vrlina” se ovom prilikom zahvaljuje svim donatorima koji su učestvovali u prikupljanju sredstava za kupovinu EKG-a i apelujemo na javnost da se uključi u ovakve akcije u budućnosti i pomogne u prikupljanju sredstava za bolji rad KC Srbije.
Neurohirurzi kubure i sa salama za operacije. U Institutu za neurohirurgiju, koji je jedna od većih specijalizovanih ustanova u Evropi, ponosno podvlači dr Grujičić, postoje tri sale i radi 30 neurohirurga.
– Da imamo više sala mogli bismo da postanemo edukativni centar za Evropu. Odlično sarađujemo s italijanskim kolegama, s profesorom Kapabjankom, recimo, pa njihovi lekari ovde provedu po šest meseci i odlaze sa vrlo bogatim iskustvom. Mogao bi to da bude korak ka nekim budućim pacijentima koji bi iz inostranstva dolazili kod nas na operaciju. Uradili smo projekat za još tri sale, konkurisaćemo u mnogim fondovima i svuda gde ima nade da dobijemo novac, jer bi srpska neurohirurgija njihovim otvaranjem i opremanjem bila obezbeđena u naredna dva veka.