Malu Anđelinu iz kuršumlijskog sela Babica do škole i nazad, motokultivatorom, prevozi samohrani otac Momir Vukosavljević (38)
Ukupno pređu 22 kilometra, 11 prema isturenom odeljenju škole „Miloje Zakić“ u Merćezu i isto toliko nazad. Put nije lak jer se radi o vrlo nepristupačnom terenu po kome se i peške teško prolazi, a reku Toplicu moraju da gaze, jer nema mosta.
Anđelina je jedini đak, a dok sa učiteljicom Bojanom uči prva slova otac Momir je čeka da završi sa nastavom.
– Lakše mi je da je sačekam da se završi nastava nego da odlazim kući i vraćam se ponovo, a i ovde sam dok je čekam nekako bezbrižniji – priča Momir, koga je supruga napustila pre godinu dana.
Mala Anđelina od rođenja preživljava i oseća gorčinu života. Majka ju je pre tri godine ostavila u parku u Kuršumliji i pobegla od kuće. Devojčicu je preuzeo Centar za socijalni rad i potom smestio u hraniteljsku porodicu, jer u to vreme nisu postojali uslovi da se da ocu na čuvanje.
– Anđelina je bila smeštena u hraniteljskoj porodici oko godinu i po dana. Nakon što su se stekli uslovi, Centar je odlučio da devojčicu vrati ocu, a doneto je sudsko rešenje po kome je on jedini staratelj – kažu u Centru za socijalni rad.
Ocu Momiru je Anđelina sve što ima i jedini smisao života. O razlozima odlaska supruge ne želi da priča.
Momir nastoji da devojčici nadomesti majčinu ljubav.
Želi da je školuje i izvede na pravi put. Žive u staroj kućici. Nemaju kupatilo.
Sa obzirom da je kuća izgrađena od zemlje, da nema čvrste temelje i da je dovod vode sproveden sa izvora, pokušavamo da pronađemo rešenje kako da im u najskorijem mogućem roku napravimo montažno kupatilo.
– Kada dođem iz škole ručamo, igram se malo s tatom i kucama u dvorištu, a potom sednem i učim. Naučila sam ja puno toga da uradim i ništa mi nije teško. Umem da obrišem prašinu, operem šolje, čaše, namestim krevet – priča devojčica kojoj najviše nedostaju drugarice ne samo u školi već i kod kuće, jer je i u selu jedino dete.
Broj prvaka u Opštini Kuršumlija ove godine manji je za trećinu. Zato je šansa da se obrazuju pružena i onima u najudaljenijim selima. Nije retkost da su škole otvorene samo zbog jednog đaka. Učiteljica iz Kragujevca, koju je potraga za poslom dovela u selo Merćez, i mala Anđelina koja je u tom kraju jedino dete, same su u školi koja je nekada imala 800 đaka.
Mi smo ispred našeg udruženja “Vrlina“ juče posetili Anđelinu i Momira. Oni su zdravi i srdačno su nas dočekali.
U selu Babice je pao sneg i putevi su što se tiče penjanja na planinu i spuštanja sa iste malo teži nego uobičajno. Mada su i u leto katastrofalni.
Odneli smo im garderobu za Đinu, nekoliko pari čizama, konzerviranu hranu, ćebad, jorgane, jastuke, posteljinu, nešto od kućne tehnike, dečije knjige, društvene igre, kupili smo i peć-kamin za dečiju sobu, pirinač, ulje, šećer, brašno, so, testenine, kućnu hemiju itd. Sve ono što će „ugasiti požar“ do proleća.
Videli smo da je Momir pripremio i nešto mesa za zimu.
Dakle, pored tog mesa, ostalih namirnica i konzervisane hrane koje smo im doneli neće imati problema da prezime zimu.
Momiru su kupljene nove gume za motokultivator da sigurnije vozi niz planinu.
On nema vozačku dozvolu pa je iz tog razloga bilo kakva kupovina vozila odbačena kao opcija.
Smatramo da je sledeći zadatak koji treba sprovesti u delo kupovina kuće u Kuršumliji kako bi ih preselili iz planine u grad.
Momir i Anđelina su jedini stanovnici sela, a prvo urbano naselje sa infrastrukturom se nalazi na sat vremena od njih.
Mišljenja smo da je ovo izuzetno bitno kako bi se Anđelina kao i svako drugo dete socijalizovalo, imalo drugare, komšije, apoteku, ambulantu, zdravstvenu zaštitu, prodavnicu itd.
Za kupovinu kuće su otvoreni namenski računi ISKLJUČIVO i samo sa tom svrhom.
Kupljena kuća će ugovorom biti definisana tako da je vlasništvo Anđeline Vukosavljević i ne može da se otuđi dok ona ne odraste i ne napuni osamnaest godina, dok će otac Momir Vukosavljević imati prava da živi u njoj dok god se brine o detetu.
Ukoliko želite da budete deo tima koji će pokušati da Anđelini obezbedi bolju i sigurniju budućnost možete uplatiti novčana sredstva u iznosu po želji na sledeće brojeve namenskih računa:
Dinarski račun:
265-1750310000768-24
Devizni račun:
265-1000000144953-43
Instrukcije za uplate donacije na devizni račun u zavisnosti da li je valuta u eurima, dolarima ili švajcarskim francima možete pronaći u PDF dokumentu.
Hvala vam unapred,
U Beogradu 12.12.2014.
Ivan Kosanović
Direktor Udruženja